Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 građana koji su se izjasnili da sebe doživljavaju kao osobu sa invaliditetom, odnosno oni koji su se izjasnili da imaju teškoća ili su potpuno onemogućeni da obavljaaju svakodnevne aktivnosti, dok su procene da danas u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invliditetom, što čini oko 10 odsto stanovništa.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom Suzana Paunović direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava istakla je da je Republika Srbija napravila napredak kada je u pitanju unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ali da još uvek predstoje brojni izazovi sa kojima se suočavaju OSI. Zakonodavni okvir je usaglašen sa standardima Evropske unije, ali problem postoji u nedovoljnoj implementaciji, što je slučaj i sa svim zemljama koje su prošle kroz proces evropskih integracija.
Osobe sa invaliditetom češće od drugih izložene su diskriminaciji, a problem koji značajno doprinosi diskriminaciji osoba sa invaliditetom je pitanje nepristupačnosti objekata, stopa nezaposlenosti, koja je izuzetno niska i iznosi oko 13%, kao i još uvek nedovoljna podrška u zajednici.
Iako Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom izričito zabranjuju diskriminaciju osoba sa invaliditetom u pogledu korišćenja javnih objekata i površina, kao i javnih usluga, u praksi se to redovno dešava.
Postoji potreba izmene postojećih posebnih zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti, naročito akata jedinica lokalne samouprave, ali i izrada novih zakonskih tekstova koji će osobama sa invaliditetom pomoći da ravnopravno sa drugim građanima koriste sve resurse u zajednici. Ne smemo zaboraviti da osobe sa invalditetom često ne mogu da koriste gradski prevoz, da su im pozorišta, bioskopi nedostupni, a veliki broj zdravstvenih, socijalnih i obrazovnih ustanova, kao i sudova nije prilagođen osobama sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom koje pripadaju i drugim marginalizovanim društvenim grupama često se u praksi susreću sa diskriminacijom po više osnova tzv. „višestrukom” diskriminacijom. To je pre svega slučaj sa ženama sa invaliditetom; decom i mladima sa invaliditetom; osobama sa invaliditetom pripadnicima nacionalnih manjina i izbeglim i interno raseljenim licima sa invaliditetom.
Žene sa invaliditetom trpe višestruku diskriminaciju kako usled svog invaliditeta, tako i zbog društvenih stereotipnih uloga muškaraca i žena generalno. One se i teže školuju, zapošljavaju, za obavljanje istog posla dobijaju manju naknadu i češće su žrtve porodičnog nasilja u odnosi na žene bez invaliditeta. Deca i mladi sa invaliditetom predstavljaju posebno osetljivu grupu, kao i osobe koje se nalaze na smeštaju u rezidencijalnim ustanovama.
Vlada Republike Srbije je u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminaciije prepoznala OSI kao jednu od devet osetljivih društvenih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije. Podsetiću da su Zakon o upotrebi znakovnog jezika, kao i Zakon o kretanju slepih osoba uz pomoć psa vodiča usvojeni i pre predviđenog roka akcionim planom za sprovođenje Strategije. Usvajanjem ovih zakona Srbija je napravila korak napred u pogledu ostvarivanja prava lica sa invaliditetom, kao i olakšavanja njihovih svakodnevnih aktivnosti.
Kada je u pitanju inkluzija osoba sa invaliditetom, možemo reći da se ona ogleda u većem broju inkluzivnih usluga socijalne zaštite i programa rada sa osobama sa invaliditetom. To su usluge koje se ovim osobama pružaju u sredinama u kojima oni žive i omogućavaju im ostanak u zajednici, nastavak življenja u svojoj kući. Ranije smo imali manje ovakvih usluga, na primer dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju i odrasle osobe sa invaliditetom, a personalna asistencija za odrasle sa fizičkim invaliditetom nije ni postojala do pre petnaestak godina, ali smo svesni da je i potrebno i dalje intenzivno raditi na uspostavljanju dodatnih servisa podrške kako bi osobe sa invaliditetom ostvrile svoja prava.
Paunović je podsetila da je Vlada Republike Srbije prihvatila Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koji će Komitet u interaktivnom dijalogu sa delegacijom Republike Srbije, a u kontekstu svih raspoloživih informacija koje dobije od relevantnih organizacija civilnog društva razmatrati na 15. sednici u martu 2016. godine.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se invalidima omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno sudelovanje u društvenom životu.
