РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КАО ИСТИНСКА ШАНСА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ТУРИЗАМ И СПОРТ

СИМПОЗИЈУМ ,,СПОРТСКИ ТУРИЗАМ КАО РАЗВОЈНА ШАНСА ЦРНОГОРСКОГ ПРИМОРЈА”

19-21 јун 2022 година, Улцињ, (Ада Бојана) Република Црна Гора

Организатор: Удружење спортских новинара Црне Горе

Проф. д-р ЈОВЕ КЕКЕНОВСКИ

Факултет за туризам и угоститељство – Охрид

Универзитет ,,Св. Климент Охридски” Битола

Република С. Македонија

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КАО ИСТИНСКА ШАНСА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ТУРИЗАМ И СПОРТ

На путу ка чланству у ЕУ регионална сарадња и повезаност кључни су фактор, а не алтернатива за државе Западног Балкана. Сарадња и повезивање на регионалном нивоу су постављени као један од услова за просперитет на путу ка чланству у унији. Свака иницијатива за регионалну сарадњу је од виталног значаја за процес интеграције у ЕУ.

Задњих неколико година избројао само око 40-так регионалних иницијатива, мећутим у први план истакла се иницијатива Отворени Балкан. Ова иницијатива (на почетку позната као Мини Шенген) настала је као потреба за нови вид ефикасније регионалне економски интеграције којa је последица потребе укидања свих баријера у интерeсу регионалне сарадње и трговине у свим областима између државе Западног Балкана, док се чека на одлуку за проширење ЕУ. Она је резултат на проблеме које су произашли из ,,CEFTA 2006” као и недовољна и спора реализација закључака Берлинског процеса.

На самом почетку иницијатори ове идеје инистирали су на стварање слободне економске зоне између Србије, Албаније, Македоније и Косова, којој би се прикључили Црна Гора и БиХ, а главни циљ био је да Западни Балкан постане регија слободне трговине и заједничко регионално тржиште који ће тежити постизању „четири слободе“ – (слободан проток робе, људи, услуга и капитала).

За разлику од осталих претходних регионалних иницијатива које су од самог почетка укључивале свих шест земаља Западног Балкана, ова иницијатива није придобила исти консензус. Није успела да се утемељи и да придобије политичку подршку као посебна и оригинална иницијатива.

Штавише, политички контекст у време промоције ове идеје био веома напет због одбијања ЕУ да отвори преговоре о чланству са Албанијом и Македонијом.

Хитност и брзина под којом се одвијала ова иницијатива нису оставиле довољно простора, а нит времена да се на одговарајући начин припреми политички терен за придобијање других земаља Западног Балкана које нису биле сигурне око придруживања. Као таква, ова иницијатива је примљена са пуно скептицизма не само на Косову, већ и у БиХ и Црној Гори. Свака од ове три државе које засад нису чланице Отвореног Балкана има своје разлоге и „резерве“ према иницијативи, и ја се ту не би мешао и разглабао те њихове резерве.

Хтео бих да потсетим уважени аудиторијум да је 8-9 јуна 2022 године одржан IV самит лидера инцијативе Отворени Балкан. Гости су били су премијер Црне Горе Дритан Абазовиђ и председник Савета министара БиХ, Зоран Тегетлија, који су позитивно оценили иницијативу. БиХ је претходно прихватила Акциони план 2021-2024 године. Премијер Косова и сад није присуствовао самиту, али су лидери поручили да позив остаје отворен. На овом самиту присутан је био европски комесар за проширење Оливер Вархељи, а путем видео линка обратио се и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар. (пуна поддршкаа ЕУ и САД).

У овој прилици хтео бих да потсетим да су претставници црногорске власти присуствовали састанцима у Охриду и Тирани 2020 године међутим сматрали су да им треба више времена да проуче импликације које би могле утицати на процес приступања Црне Горе у ЕУ. Црна Гора не може си приуштити да преусмери своје ресурсе за интеграцију у ЕУ на продубљивање неке нове и регионалне иницијативе, имајуђи у обзир да је Црна Гора већ испунила значајан део онога што је зацртано и укључено у иницијативи Отворени Балкан. Наиме Црна Гора досад је отворила свих 35 поглавља у преговорима са ЕУ, а привремено затворила три, чинећи је првом међу онима који још преговарају (испред Србије и Турске).

Лично мене радује факт да је премијер Абазовић на завршној конференцији за новинаре након Самита изјавио: ,,Да све теме које се обрађивале на самиту искључиво се односе на животни стандард грађана Западног Балкана и јавно апеловао да на наредном скупу буде шест, а не пет лидера. Според његових речи ,,Он је на овом самиту видео дефинитивно ново лице Отвореног западног Балкана”.

Оно што мене интересује, а је у контексту овог симпозијума је Меморандум о сарадњи у области туризма и утицај ове иницијативе на спорт и спортску индустрију на Западном Балкану.

Ова Меморандум садржан у осам (8) чланова и исти има више циљева од који би набројао само неке:

• изградња силних и стабилних односа на Балкану,
• олакшање економског развоја и повећања потенцијала туризма,
• успостављање јединственог тржишта туристичких услуга, заснованог на културним сличностима,
• заштита и промоција културног и историјског наслеђа, традиције и развоја таквих вредности, али у исто време поштовања различитости култура и туристичких услуга сваке уговорне стране,
• реалне процене значаја туризма као ефикасног механизма регионалног развоја, који доприноси одрживости туристичких дестинација у контексту новог концепта интегрисаног, економског, социјалног и еколошког туризма,
• унапређење и развој регионалне сарадње у туристичком, као и културно-историјском развоју, промовисане не само на Балкану већ и шире.
• формирање туристичке мапе под називом “Отворени Балкан” засноване на свестраној користи.
• идентификација правног оквира у области туризма, размене информације о свом законодавству у области заштите природних ресурса и очувања историјског и културног наслеђа, које су туристичке атракције.
• интензивирање сарадње између туристичких агенција из све земље Западног Балкана како би се успоставила заједничка понуда светским тржиштима, која ће промовисати „Отворени Балкан“ као атрактивна дестинација.
• у складу са својим домађим законима, промовисати стварање повољних услова за привлачење инвестиција у туристичку привреду.
• као елемент слагања све три стране у области туризма, прецизирано је да се ширење поморског, ријечног и језерског туризма може сматрати “капијом регионалног туризма.

Логично је да једна вако замишљена и постављена иницијатива крене и направи одличан резултат у сектору туризма. Овај начин удруживања и сарадње може бити веома профитабилан за привреду и користити грађанима на што указују досад постигнути резултати[1].

Зато данас ако би хтели да побољшамо резултате из 2021 године потребно је да понудимо нове облике туризма, као што су сеоски, екотуризам, спортски туризам  и други алтернативни облици туризма, који ће омогућити локални економски развој, отворити нова зелена радна места, али и пружити подршку и покренути мала породична предузећа.

Када немате границе које ће вас спречити да путујете, можете себи приуштити више шетњи и разоноде. У региону ћете имати већи број атрактивних дестинација али и већу конкурентност. Нама не треба само квантитет, већ и квалитет туристичке понуде, да бисмо имали дужи и бољи боравак посетилаца у региону који броји нешто више од 18 милиона људи.

Морам констатовати да је у овом Меморандуму мало споменут спорт, спортски туризам и спортска индустрија. Моја је препорука да се овај Меморандум прошири са неколико чланова посвећени спортом, спортском туризму и спротској индустрију (или евентуално да се потпише нови посебан Меморандум о сарадњи у спорту свих држава Западног Балкана).

Кад говоримо и желимо да имамо стратешки приступ развоју туризма мора се мислити и на подстратешких докумената који ће омогућити да се спортски туризам користи у правцу побољшања ситуације и одређивања издржане пројекције. Свака подстратегија треба да има оперативни карактер, како би се омогућила применљивост планираних активности. То значи да треба посветити посебну пажњу таквом приступу који ће омогућити:

• координирано деловања спортске и туристичке политике;
• усмеравање ка развоју инвестиционих процеса и ефикасно привлачење и коришћење средстава из фондова ЕУ;
• привлачење инвестиција страних и домаћих инвеститора и
• подстицање конкурентности у наступу на јединственом туристичком тржишту у региону.

Различите категорије туриста у спортском туризму имају различите потребе и захтеве и зато је потребно постојање адекватне понуде спортске инфраструктуре и разних других услуга. Из тог разлога је веома важно прилагодити туристичку понуду захтевима и потребама спортског туризма. На овакав начин спортски туризам постаће препознатљива развојна категорија.

Спорт на Западном Балкану мора коначно стати на здравој грани, лишен утицаја политичара, менаџера и претњи навијачко-екстремистичких група и групација? У делу спорта морамо посебно потенцирати и радити на:

• промоцију интегритета и позитивних вредности спорта,
• подстицање доброг управљања у спорту и спротском туризму;
• сузбијање сва понашања које могу имати негативан утицај на спорт и друштво у целини;
• Нису нам потребни инстант спортски проејкти него издржани и дугорочни пројекти (као на пример организација регионалних тренинг кампова за фудбал, рукомет, кошарку и других масовних атрактивних спортова, за све членице државе Отвореног Балкана)
• Формирање балканске омладиске школе у више колективних спортова,
• Формирање Балканске академије за спорт,
• Формирање Балканске регионалне лиге у више спортова.

Овде морам да напоменем да досадашњи концепт регионалних лига је успешан сам по себи. Он је позитивна ствар, са концентрацијом спортског талента који има у региону али видело се досад да проблем је њихово спровоћење у пракси. Генерално, те лиге су логистички доста лоше успостављене и то је највећа препрека која мора да се превазиће. Добро организована и професионално логистички потпмогнута регионална балканска лига (фудбал, рукомет, кошарка, ватерполо и др) мора и може доносити позитивне резултате на финансијском и на развојном плану клубова и држава.

Ако друштвено-социјална димензија спорта у смислу здравља, образовања или социјализације и интеграције је више од јасна и никада се није доводила  у питање, чини се да то није случај када је у питању економска и финансијска димензија спорта.

Чини ми се да улагања у спорту немају ист значај и третман како и остале области кад је у питању његово учешће у бруто домаћи производ државе. Свесно и намерно се занемарује чињеница да спорт, спортски туризам и спортска индустрија у принципу више доприносе бруто домаћем производу него што узимају од државног буџета, како и да је удео спорта у националној привреди много већи од учешћа других делатности[2]. Разлог за то треба тражити пре свега у чињеници да се занемарује значај спортских иновација или рада волонтера за раст запослености и развој привреде у целини”.

Исто тако потребно је:

Потребно је улагање и развој спортског туризма као један од облика селективности који може да одговори савременим условима једиственог туристичког тржишта. Спортски туризам у оквирима Отвореног Балкана до 2027 године треба да се етаблира као посебан селективни вид туристичког производа и препознатљив у међународним оквирима;

Исто тако не сме се занемарити нит спортска индустрија која је саставни део националних економија и уско је повезана са производњом, промоцијом и маркетингом спортске опреме и услуга, као и са организацијом и одржавањем спортских догађаја, спонзорствима у спорту итд. –  нужно се намеће потреба за специфичним менаџментом, који обухвата и бизнис и спорт.

Закључак и предлози

Земљама Западног Балкана неопходно су потребни храбри и визионарски кораци, ослобођени предрасуда и историјског непријатељства. У овом тешком кризном периоду  регионална повезаност и интеграција, сарадња и солидарност у заједничкој борби за бољи живот грађана, бржи развој региона и спасавање људских живота је изазов и императив.

У трећој декади XXI века, ум и дух Балкана не сме бити и даље заробљен у неком прошлом времену. Постојање и целосна имплементација иницијативе ,,Отворени Балкан” које за сада сачињавају Албанијa, Србијa и Северна Македонија је позитиван искорак ка придружување ЕУ али без учешћа свих земаља у региону идеја као таква је непотпуна и имаће само симболично значење и слаб ефекат.

1. Сви на Балкану морамо да разумемо да се ствари мењају, да је политика жива ствар, односи у региону такође, и да нам мећусебна мржња и предрасуде, ништа не доносе добро. Напротив. Морамо бити отворени, спремни на сарадњу, да пригрлимо сваку шансу за економски раст, инфраструктурно повезивање и размену идеја. Ми нисмо ништа мање креативни и упорни од Европљана који већ дуго имају своје заједничко тржиште.
2. Политички лидери на Балкану морају хитно и без одлагања престати са шовинистишким и националистичких изјавама и аспирацијама и потребно је да успоставе добросуседске и пријатељске односе.
3. Успех једне иницијативе у било ком делу света подразумева да сви заинтересовани субјекти буду укључени на равноправним основама при чему прошлост, стереотипи и предрасуде не смеју бити јачи од садашњости и реалности. На целој територији Западног Балкана мора коначно да се успостави владавина права у свим начелима (деоба власти, независно судство, правна сигурност, ограничена државна власт и примарни значај људски слобода и права).
4. Развој туризма и спорта на Балкану је први практичан и реалан степеник за учвршћивање сарадње, као изузетно перспективне привредне гране. Потребна је озбиљна стратегија и платформа за ширење снажних и стабилних односа у области туризма и спорта међу државама Западног Балкана.
5. У оквирима Стратегије за развој туризма потребно је е усвојити и импементирати Потстратегију за развој спортског туризма са Акционим планом за период 2022 -2027 године.
6. Спорт је слика и одраз стања у друштву. Пад наталитета и масовно исељавање из Балкана у сваком случају утичу на спортске неуспехе. Међутим, системско неулагање и равнодушност свих нивоа власти за све врсте спорта, као што су врхунски, школски, универзитетски и спорт за особе са инвалидитетом, има већи утицај од демографије. Зато је потребно заједнички и здруженим силама да направимо радикалне промене и нашим спортским системима.
7. Туризам и спорт може и треба да представљају први практичан степеник за учвршчивање сарадње у региону и исти могу донети велико благостање грађанима у државама Западног Балкана.

Улцињ 20.06.2022

КОРИШЋЕНА И КОНСУЛТИРАНА ЛИТЕРАТУРА И ДРУГИ ИЗВОРИ

                        Mонографије:

1. Qorraj, Gazmend, ,,Towards European Union or Regional Economic Area: Western
   Balkans at crossroads”, Naše gospodarstvo / Our Economy, Vol. 64, Issue 1, 2018,
2. Minić, Jelica, „Regionalni mehanizmi u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan”, Spoljnopoliitčke sveske, br. 1, 2019,
3. Bjelić, Predrag i Dragutinović Mitrović, Radmila, Unapređenje pozicije Srbije u okviru ,,CEFTA 2006”, Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), Beograd, 2018.
4. Democracy for Development and Kosovo Foundatiot for Open Society ,,Mini-Šengen i Regionalna Saradnja: Šest zemlje su potrebne za saradnju na Zapadnom Balkanu”, d4d-ks.com,
5. Европска комисија – ,,Каква е макрорегионалната политика на ЕУ”, 2017, ISBN 978-92-79-76609-1 doi:10.2776/620271 KN-07-17-103-MK-N
6. Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, Komparativna Analiza Regionalnog Ekonomskog Područja, „mini-šengena“ i Zajedničkog Regionalnog Tržišta, – Politicki izvestaj, Balkan police reseach group, Januar 2021.

           Научни часописи и зборници радова

1. Stevan RAPAIĆ, „Mali Šengen kao mogućnost nove regionalne ekonomske integracije”, UDK: 339.92(497), Biblid: 0025-8555, 72(2020) Vol. LXXII, br. 3, str. 566–594. DOI: https://doi.org/10.2298/MEDJP2003566R. Izdavač Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2020,
2. Dragan Đukanovic, Branislav Đorđevic „Mali Šengen” – koncept, implementacija i kontroverze, UDK: 339.92(497) Pregledni rad Biblid: 0025-8555, 72(2020), Vol. LXXII, br. 3, str. 595–618, DOI: https://doi.org/10.2298/MEDJP2003595D, Međunarodni problem ISSN 0025-8555 UDK 327, MP, 72, (2020), br. 3, str. 606, Izdavač Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd,2020,
3. sc. Miodrag Mićović ,,Društveno-gospodarska dimenzija sporta” Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 57, 3/2020, str. 889-897.
4. Gjorgi Tonovski, Temelko Risteski, Vesna Sijic, Chalenges for the Macedonian Society on the path to the European Union, The Teacher of the future, Knowledge International Journal, Vol 31 No 5 (2019),
5. Aleksandar Ivanovski – Ana Popović,  ,,Osnovne karakteristike sportskog turizma”, Glasnik Antropološkog društva Srbije / Journal of the Anthropological Society of Serbia Niš, vol. 53, str. 3946, 2018, UDK 572(05), ISSN 1820-7936

            Закључци и други документи из официјалних састанака

7. “WB6 Ohrid Summit – 10 November 2019: Accelerating the Implementation of the EU Four Freedoms in the Western Balkans”, Ohrid, 10 November 2019
8. “Trieste Western Balkans Summit 2017 – Declaration by the Italian Chair”, Trieste, 13 July 2017, https://europa.rs/trieste-western-balkans-summit-2017-declaration-by-the-italian-chair/?lang=en, 22/01/2020,
9. „Deklaracija iz Sofije”, Sofija, 17. maj 2018, https://www.consilium.europa.eu/ media/34805/ sofia-declaration_bs.pdf, 22/06/2020,
10. “Leadersʼ Meeting on the Western Balkans: Conclusions by Co-chairs”, Berlin, 29 April 2019, https://www.slobodnaevropa.org/a/29910953.html, 20/01/2020,
11. ,,CEFTA 2006” – Tenth Joint Committee Meeting, Ministerial Conclusion”, Podgorica, 2016,.https://cefta.int/structures/joint-committee/#1489661073289-e1cc8e34-071d.

Анализе, стручни ставови и изјаве обљављене на интернет страницама:

12. Western Balkans 2019: The Balkan initiative for the 21st century – https://www.ifimes.org/en/researches/western-balkans-2019-the-balkan-initiative-for-the-21st-century/4493, Analiza – IFIMES,
13. Prosirenje EU u jugoistocnoj Europi u doba pandemije, Mateo Bonomi (Rim), Albana Merja (Tirana), Terezija Teglhofer (Berlin) i Dušan Reljić (Brisel) Politička analiza sačinjena na predlog Ditmira Bušatija, bivšeg ministra spoljnih poslova Albanije, izdavac: Friedrich Eberth Stiftung, Oktobar 2020. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/albanien/16971.pdf
14. Проф. Жарко Кораћ https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/sto-se-krije-iza-nove-politicke-inicijative-mini-verzija-eu-ili-put-prema-politickoj-dominaciji-srbije-15094780,
15. Подстратегија за развој на спортскиот туризам во Република Македонија со Акционен план за 2015-2018 година, Агенција за поддршка и промоција на туризмот во Република Македонија,
16. https://mia.mk/bih-po-analiza-vo-rok-od-30-dena-e-odluchi-dali-e-pristapi-na-mini-shengen/
17. https://europeanwesternbalkans.com/2020/11/09/north-macedonia-albania-and-serbia-signed-amemorandum-to-fight-coronavirus/,
18. Александар Вучиђ, https://vecer.mk/komentari-i-analizi/otvoren-balkan-e-istoriski-chekor-za-regionot/,
19. Ilcho Cvetanoski, North Macedonia in the “mini Schengen” looking glass – analiza, https://www.balcanicaucaso.org/eng/Areas/North-Macedonia/North-Macedonia-in-the-mini-Schengen-looking-glass-198450,
20. https://www.slobodnaevropa.org/a/skoplje-balkan-mini-sengen/31383711.html,
21. https://balkans.aljazeera.net/videos/2017/7/5/olaksanje-trgovine-u-regiji-donose-izmjene-cefta-e,
22. https://www.ft.com/content/85c3ebb9-346e-40de-96ae-77963eb99b6f,
23. https://balkaninsight.com/2019/11/12/montenegro-rejects-balkan-mini-schengen-proposal/
24. https://www.euractiv.com/section/central-europe/news/mini-schengen-not-an-option-for-now/
25. https://english.republika.mk/news/macedonia/nuland-and-alexander-soros-came-up-with-the-mini-schengen-idea-kosovan-paper-claims/
26. Лотар Алтман, https://www.danas.rs/politika/altman-nece-biti-velike-koristi-od-promene-imena-mini-sengen/,
27. Norbert Mappes-Niediek, https://www.dw.com/hr/balkansko-%C4%8Dudoili-%C5%A1ibicarski-trik/a-51190819 10.11.2019, 10.11.2019,
28. „Đukanović o inicijativi Mali Šengen”, Tanjug, 19. januar 2020, https:// www.youtube.com/watch?v=Fv71LqbPCaA, 22/05/2020,
29. https://remarker.media/region-2020/mini-sengen-sta-nam-je-jos-neophodno-osim-brisanja-granica/,
30. https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/sto-se-krije-iza-nove-politicke-inicijative-mini-verzija-eu-ili-put-prema-politickoj-dominaciji-srbije-15094780, 14.08.2021,
31. https://www.slobodenpecat.mk/kurti-ne-se-prikluchuvam-na-otvoren-balkan-se-dodeka-srbija-ne-go-priznae-kosovo/, 14.09.2021.
32. https://hrcak.srce.hr/file/352233.

[1]У 2021 години у Македонији регистрован је повећан број туриста, а да је земља на петом месту у свету као туристичка најтраженија дестинација. Податци Светске туристичке организације показују да смо прошле године имали раст долазака међународних туриста од 139%, а Македонија је била међу првих пет земаља, уз Црну Гору, Кипар, Малдиве и БиХ. У 2021. години Mакедонија је имала пораст броја туриста од 52 % (2,3 милиона ноћења), тако да у 2022. очекује још боље резултате т.е. преко 2,5 милиона ноћења и да пређе границу од 400 милиона долара прилива у македонску привреду од туризма. Србија је 2021 завршила са рекордним девизним приливом од туризма, са 1,6 милијарди евра“. Србија у првих пет месеци ове године наставила да ниже успехе у овом сектору и забележила раст долазака туриста од 68 % у односу на исти период прошле године. Само је број долазака страних држављана повећан за 152%.

[2] Према последњим проценама, удео спорта у националним привредама је упоредив са учешћем пољопривреде, шумарства и рибарства заједно. Спортска индустрија чини 2% укупног бруто домаћег производа ЕУ и обезбеђује 7,3 милиона радних места у Европи, или 3,5% укупне запослености у ЕУ. Када је у питању сектор туризма, годишње се обави између 12 и 15 милиона међународних путовања у циљу учешћа у спортским догађајима или активностима. Према проценама оних који се баве туристичким прометом и приходима од туризма, приходи обухватају најмање пет 5% прихода директно везаних за спорт. У Републици Хрватској удио спорта у БДП-у износи 676 милиона еура (1,54%), са 27.908 запослених у спортском сектору (1,83%). Ако погледамо приходе хрватског туризма, може се израчунати да је захваљујући спорту туристичка привреда остварила приход од 400 до 500 милиона еура. – Dr. sc. Miodrag Mićović ,,Društveno-gospodarska dimenzija sporta” Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 57, 3/2020, str. 896