СИМПОЗИЈУМ ,,СПОРТСКИ ТУРИЗАМ КАО РАЗВОЈНА ШАНСА ЦРНОГОРСКОГ ПРИМОРЈА”
19-21 јун 2022 година, Улцињ, (Ада Бојана) Република Црна Гора
Организатор: Удружење спортских новинара Црне Горе
Проф. д-р ЈОВЕ КЕКЕНОВСКИ
Факултет за туризам и угоститељство – Охрид
Универзитет ,,Св. Климент Охридски” Битола
Република С. Македонија
РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КАО ИСТИНСКА ШАНСА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ТУРИЗАМ И СПОРТ
На путу ка чланству у ЕУ регионална сарадња и повезаност кључни су фактор, а не алтернатива за државе Западног Балкана. Сарадња и повезивање на регионалном нивоу су постављени као један од услова за просперитет на путу ка чланству у унији. Свака иницијатива за регионалну сарадњу је од виталног значаја за процес интеграције у ЕУ.
Задњих неколико година избројао само око 40-так регионалних иницијатива, мећутим у први план истакла се иницијатива Отворени Балкан. Ова иницијатива (на почетку позната као Мини Шенген) настала је као потреба за нови вид ефикасније регионалне економски интеграције којa је последица потребе укидања свих баријера у интерeсу регионалне сарадње и трговине у свим областима између државе Западног Балкана, док се чека на одлуку за проширење ЕУ. Она је резултат на проблеме које су произашли из ,,CEFTA 2006” као и недовољна и спора реализација закључака Берлинског процеса.
На самом почетку иницијатори ове идеје инистирали су на стварање слободне економске зоне између Србије, Албаније, Македоније и Косова, којој би се прикључили Црна Гора и БиХ, а главни циљ био је да Западни Балкан постане регија слободне трговине и заједничко регионално тржиште који ће тежити постизању „четири слободе“ – (слободан проток робе, људи, услуга и капитала).
За разлику од осталих претходних регионалних иницијатива које су од самог почетка укључивале свих шест земаља Западног Балкана, ова иницијатива није придобила исти консензус. Није успела да се утемељи и да придобије политичку подршку као посебна и оригинална иницијатива.
Штавише, политички контекст у време промоције ове идеје био веома напет због одбијања ЕУ да отвори преговоре о чланству са Албанијом и Македонијом.
Хитност и брзина под којом се одвијала ова иницијатива нису оставиле довољно простора, а нит времена да се на одговарајући начин припреми политички терен за придобијање других земаља Западног Балкана које нису биле сигурне око придруживања. Као таква, ова иницијатива је примљена са пуно скептицизма не само на Косову, већ и у БиХ и Црној Гори. Свака од ове три државе које засад нису чланице Отвореног Балкана има своје разлоге и „резерве“ према иницијативи, и ја се ту не би мешао и разглабао те њихове резерве.
Хтео бих да потсетим уважени аудиторијум да је 8-9 јуна 2022 године одржан IV самит лидера инцијативе Отворени Балкан. Гости су били су премијер Црне Горе Дритан Абазовиђ и председник Савета министара БиХ, Зоран Тегетлија, који су позитивно оценили иницијативу. БиХ је претходно прихватила Акциони план 2021-2024 године. Премијер Косова и сад није присуствовао самиту, али су лидери поручили да позив остаје отворен. На овом самиту присутан је био европски комесар за проширење Оливер Вархељи, а путем видео линка обратио се и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар. (пуна поддршкаа ЕУ и САД).
У овој прилици хтео бих да потсетим да су претставници црногорске власти присуствовали састанцима у Охриду и Тирани 2020 године међутим сматрали су да им треба више времена да проуче импликације које би могле утицати на процес приступања Црне Горе у ЕУ. Црна Гора не може си приуштити да преусмери своје ресурсе за интеграцију у ЕУ на продубљивање неке нове и регионалне иницијативе, имајуђи у обзир да је Црна Гора већ испунила значајан део онога што је зацртано и укључено у иницијативи Отворени Балкан. Наиме Црна Гора досад је отворила свих 35 поглавља у преговорима са ЕУ, а привремено затворила три, чинећи је првом међу онима који још преговарају (испред Србије и Турске).
Лично мене радује факт да је премијер Абазовић на завршној конференцији за новинаре након Самита изјавио: ,,Да све теме које се обрађивале на самиту искључиво се односе на животни стандард грађана Западног Балкана и јавно апеловао да на наредном скупу буде шест, а не пет лидера. Според његових речи ,,Он је на овом самиту видео дефинитивно ново лице Отвореног западног Балкана”.
Оно што мене интересује, а је у контексту овог симпозијума је Меморандум о сарадњи у области туризма и утицај ове иницијативе на спорт и спортску индустрију на Западном Балкану.
Ова Меморандум садржан у осам (8) чланова и исти има више циљева од који би набројао само неке:
Логично је да једна вако замишљена и постављена иницијатива крене и направи одличан резултат у сектору туризма. Овај начин удруживања и сарадње може бити веома профитабилан за привреду и користити грађанима на што указују досад постигнути резултати[1].
Зато данас ако би хтели да побољшамо резултате из 2021 године потребно је да понудимо нове облике туризма, као што су сеоски, екотуризам, спортски туризам и други алтернативни облици туризма, који ће омогућити локални економски развој, отворити нова зелена радна места, али и пружити подршку и покренути мала породична предузећа.
Када немате границе које ће вас спречити да путујете, можете себи приуштити више шетњи и разоноде. У региону ћете имати већи број атрактивних дестинација али и већу конкурентност. Нама не треба само квантитет, већ и квалитет туристичке понуде, да бисмо имали дужи и бољи боравак посетилаца у региону који броји нешто више од 18 милиона људи.
Морам констатовати да је у овом Меморандуму мало споменут спорт, спортски туризам и спортска индустрија. Моја је препорука да се овај Меморандум прошири са неколико чланова посвећени спортом, спортском туризму и спротској индустрију (или евентуално да се потпише нови посебан Меморандум о сарадњи у спорту свих држава Западног Балкана).
Кад говоримо и желимо да имамо стратешки приступ развоју туризма мора се мислити и на подстратешких докумената који ће омогућити да се спортски туризам користи у правцу побољшања ситуације и одређивања издржане пројекције. Свака подстратегија треба да има оперативни карактер, како би се омогућила применљивост планираних активности. То значи да треба посветити посебну пажњу таквом приступу који ће омогућити:
Различите категорије туриста у спортском туризму имају различите потребе и захтеве и зато је потребно постојање адекватне понуде спортске инфраструктуре и разних других услуга. Из тог разлога је веома важно прилагодити туристичку понуду захтевима и потребама спортског туризма. На овакав начин спортски туризам постаће препознатљива развојна категорија.
Спорт на Западном Балкану мора коначно стати на здравој грани, лишен утицаја политичара, менаџера и претњи навијачко-екстремистичких група и групација? У делу спорта морамо посебно потенцирати и радити на:
Овде морам да напоменем да досадашњи концепт регионалних лига је успешан сам по себи. Он је позитивна ствар, са концентрацијом спортског талента који има у региону али видело се досад да проблем је њихово спровоћење у пракси. Генерално, те лиге су логистички доста лоше успостављене и то је највећа препрека која мора да се превазиће. Добро организована и професионално логистички потпмогнута регионална балканска лига (фудбал, рукомет, кошарка, ватерполо и др) мора и може доносити позитивне резултате на финансијском и на развојном плану клубова и држава.
Ако друштвено-социјална димензија спорта у смислу здравља, образовања или социјализације и интеграције је више од јасна и никада се није доводила у питање, чини се да то није случај када је у питању економска и финансијска димензија спорта.
Чини ми се да улагања у спорту немају ист значај и третман како и остале области кад је у питању његово учешће у бруто домаћи производ државе. Свесно и намерно се занемарује чињеница да спорт, спортски туризам и спортска индустрија у принципу више доприносе бруто домаћем производу него што узимају од државног буџета, како и да је удео спорта у националној привреди много већи од учешћа других делатности[2]. Разлог за то треба тражити пре свега у чињеници да се занемарује значај спортских иновација или рада волонтера за раст запослености и развој привреде у целини”.
Исто тако потребно је:
Потребно је улагање и развој спортског туризма као један од облика селективности који може да одговори савременим условима једиственог туристичког тржишта. Спортски туризам у оквирима Отвореног Балкана до 2027 године треба да се етаблира као посебан селективни вид туристичког производа и препознатљив у међународним оквирима;
Исто тако не сме се занемарити нит спортска индустрија која је саставни део националних економија и уско је повезана са производњом, промоцијом и маркетингом спортске опреме и услуга, као и са организацијом и одржавањем спортских догађаја, спонзорствима у спорту итд. – нужно се намеће потреба за специфичним менаџментом, који обухвата и бизнис и спорт.
Закључак и предлози
Земљама Западног Балкана неопходно су потребни храбри и визионарски кораци, ослобођени предрасуда и историјског непријатељства. У овом тешком кризном периоду регионална повезаност и интеграција, сарадња и солидарност у заједничкој борби за бољи живот грађана, бржи развој региона и спасавање људских живота је изазов и императив.
У трећој декади XXI века, ум и дух Балкана не сме бити и даље заробљен у неком прошлом времену. Постојање и целосна имплементација иницијативе ,,Отворени Балкан” које за сада сачињавају Албанијa, Србијa и Северна Македонија је позитиван искорак ка придружување ЕУ али без учешћа свих земаља у региону идеја као таква је непотпуна и имаће само симболично значење и слаб ефекат.
Улцињ 20.06.2022
КОРИШЋЕНА И КОНСУЛТИРАНА ЛИТЕРАТУРА И ДРУГИ ИЗВОРИ
Mонографије:
Научни часописи и зборници радова
Закључци и други документи из официјалних састанака
Анализе, стручни ставови и изјаве обљављене на интернет страницама:
[1]У 2021 години у Македонији регистрован је повећан број туриста, а да је земља на петом месту у свету као туристичка најтраженија дестинација. Податци Светске туристичке организације показују да смо прошле године имали раст долазака међународних туриста од 139%, а Македонија је била међу првих пет земаља, уз Црну Гору, Кипар, Малдиве и БиХ. У 2021. години Mакедонија је имала пораст броја туриста од 52 % (2,3 милиона ноћења), тако да у 2022. очекује још боље резултате т.е. преко 2,5 милиона ноћења и да пређе границу од 400 милиона долара прилива у македонску привреду од туризма. Србија је 2021 завршила са рекордним девизним приливом од туризма, са 1,6 милијарди евра“. Србија у првих пет месеци ове године наставила да ниже успехе у овом сектору и забележила раст долазака туриста од 68 % у односу на исти период прошле године. Само је број долазака страних држављана повећан за 152%.
[2] Према последњим проценама, удео спорта у националним привредама је упоредив са учешћем пољопривреде, шумарства и рибарства заједно. Спортска индустрија чини 2% укупног бруто домаћег производа ЕУ и обезбеђује 7,3 милиона радних места у Европи, или 3,5% укупне запослености у ЕУ. Када је у питању сектор туризма, годишње се обави између 12 и 15 милиона међународних путовања у циљу учешћа у спортским догађајима или активностима. Према проценама оних који се баве туристичким прометом и приходима од туризма, приходи обухватају најмање пет 5% прихода директно везаних за спорт. У Републици Хрватској удио спорта у БДП-у износи 676 милиона еура (1,54%), са 27.908 запослених у спортском сектору (1,83%). Ако погледамо приходе хрватског туризма, може се израчунати да је захваљујући спорту туристичка привреда остварила приход од 400 до 500 милиона еура. – Dr. sc. Miodrag Mićović ,,Društveno-gospodarska dimenzija sporta” Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 57, 3/2020, str. 896